Heliks Smederevo, 2009.

24 cm, 312 str.

meki povez, latinica

ISBN: 9788686059055

7. Molitva za moju kći\ Ovo poslednje poglavlje, čiji je naslov pozajmljen od V. B. Jejtsa, ima samo jedan deo- otvoreno pismo mojoj kćeri, napisano kad je imala deset godina. Najveći deo njenog detinjstva viđao sam je, nažalost, samo povremeno i na kratko, pa nam nije bilo lako da razgovaramo o važnim stvarima u životu. Uvek sam bio skrupulozno pažljiv da izbegnem i najmanju indoktrinaciju deteta, jer mislim da je to ključni razlog za mnoga zla na ovom svetu. Drugi, koji joj nisu bili tako bliski, nisu pokazali toliko skrupula, što me je ljutilo jer sam želeo da ona, kao što to želim svoj deci, sama slobodno napravi svoj izbor kada bude dovoljno odrasla da to učini. Podsticao bih je da razmišlja, a da joj ne govorim šta da misli. Kada je napunila deset godina, razmišljao sam da joj napišem dugo pismo. Ali poslati joj najednom pismo, delovalo bi neugodno formalno i nedopustivo.\ A onda se odjednom ukazala prilika. Moj književni agent Džon Brokman sa svojom suprugom i saradnicom Katinkom Matson, došao je na ideju uređivanja knjige eseja kao poklon za dolazak na svet njihovom sinu Maksu. Pozvali su klijente i prijatelje da doprinesu esejima u kojima daju savet ili inspiraciju mladoj osobi koja tek započinje život. Taj poziv me je podstakao da napišem, u vidu otvorenog pisma, savet svojoj kćeri za koji sam dotad bio previše stidljiv. Sama knjiga, Kako stoje stvari, promenila je svoju misiju na pola puta tokom njenog sastavljanja. Ostala je posvećena Maksu, ali pojavio se podnaslov Naučni alat za razvoj uma i od narednih autora nije se tražilo da pišu naročito za mladu osobu.\ Osam godina kasnije, zakonski početak Džulijetinog punoletstva podudario se s pripremama ove zbirke, pa joj ja posvećujem knjigu za njen osamnaesti rođendan, s očinskom ljubavlju.