Rad Beograd, 1959.

20 cm, 275 str.

tvrdi povez, latinica

POLOVNA KNJIGA / USED COPY\ Noću devetog marta 1860, oblaci, izmešani s morem, ograničavali su pogled na daljinu od nekoliko metara. Na tom uzburkanom moru, čiji su se talasi razbijali prelivajući se olovnom svetlošću, jedan laki brod jurio je gotovo bez jedara. Bila je to jahta od stotinu tona — škuna — kako su jedrenjake nazivali u Engleskoj i Americi. Ćkuna je nosila ime Slaufi, ali zalud bi bilo tražiti na krmi tablu s ovima imenom, jer ju je neki nesrećni slučaj — iznenadna oluja ili sudar — prosto strgao ispod ograde na palubi. Bilo je jedanaest časova uveče. Na toj geografskoj širini noći su početkom marta još kratke. Prvi zraci zore trebalo je da se jave tek oko pet časova izjutra. Zar bi opasnosti koje su pretile Slaufiju bile manje kad bi sunce osvetljavalo pučinu? Zar trošni brod ne bi i dalje bio prepušten na milost i nemilost talasima? Sigurno bi ga samo smirenje bučnog mora i stišavanje oluje moglo spasti od najstrašnijeg brodoloma — kakav se dešava nasred okeana, daleko od svakog kopna na kome bi preživeli možda našli spasenje!