Filip Višnjić Beograd, 2006.

17 cm, 112 str.

meki povez, ćirilica

Podučavaju me da se pružena ruka ne odbija, pokojniku ne uskraćuje traženi oprost. Pominju velikodušnost. A i njihov sam ako bi morali da biraju izmešu pokajanja i neopraštanja, inače ne bi bio moljen.\ Kao da ne znaju za uzgajališta uvreda, za negovališta počinjenih nepravdi. Jesam li ih ja izmislio? Ili prvi rekao da priznanje grešnog čina, ono lukavo, kadkada i plačljivo traženje oproštaja, nije ništa drugo do otrov spravljen da pomori sva vaša draga čeda uvredom nanetog vam bola.