Prometej Novi Sad, 2013.

21 cm, 147 str.

tvrdi povez, ćirilica

ISBN: 9788651507932

Sukob hrišćanske i islamske civilizacije imao je posledice i na male narode koji su se našli na njihovom putu. Ti narodi stavljali su se često u službu katoličkih kraljeva koji su ih rado prihvatali. Tursko osvajanje Balkana otvorilo je vrata daljem prodiranju u srednju i zapadnu Evropu gde su joj se isprečile Ugarska kraljevina a nedugo zatim i nasledni posedi Habzburške kuće. Vešta i dalekovida politika „Slavnog doma“stvorila je od Srba prebeglih sa svojih ognjišta značajan sloj vojnika na kojima je počivala viševekovna odbrana od turskih napada oličena u tada jedinstveno zamišljenoj Vojnoj granici (krajini). Vojna krajina menjala je svoje teritorijalne oblike tokom osvajanja Habzburške monarhije u srednjem Podunavlju sve do 1739. god. u čemu su Srbi kao graničari dali veliki doprinos. Centralističko-vojni aparat trudio se da ove delove teritorije prilagođava potrebama državne politike i drži pod krutom vojničkom disciplinom tokom čitavog njenog postojanja. Sredina XVIII veka velika je prekretnica za Vojnu granicu koja je počela da dobija jednoobrazan karakter sprovođenjem reformi i formiranjem 17 regimenti i Šajkaškog bataljona. Šajkaškom bataljonu kao specijalnoj vojnograničarskoj formaciji nije posvećena dovoljna pažnja u domaćoj istoriografiji iako postoji dovoljan broj izvora pomoću kojih je moguće rekonstruisati njegovo mesto u istoriji Vojne granice. Teritorija Šajkaškog bataljona obuhvata prostor u južnom delu Bačke oivičenog Dunavom, Tisom i ostacima Rimskih šančeva.